I tako, čudna nam je ova dvije i dvadeseta. Počela je vrlo obećavajuće na raznim poljima. Ena se vratila na posao full time i to ju je učinilo zbilja sretnom. Ja sam dobio priliku raditi ogromni projekt izvan posla i to u smjeru u kojem želim da mi se karijera razvija… Malo smo bili u gužvi, kad je Ena ujutro na poslu, ja sam popodne i obratno. Djeca su dobro prihvatila novu situaciju i više - manje dobro napreduju. Neo je počeo hodati s nekih deset mjeseci, Noa je naučio skakati, imali smo neuspjeli pokušaj skidanja pelena, ali uglavnom pozitiva. Dok sam bio četiri dana na radnom putu radeći to što me jako veselilo, odjednom se ta korona počela pojačano pojavljivati svuda. U medijima, među ljudima, ali još je bila negdje daleko s ponekim slučajem u Europi. Nama nije bilo ni na kraj pameti kamo bi nas sve to moglo odvesti. Pa taman sam odradio puni Sava centar s više od 3600 ljudi u publici… Kad se sve činilo savršenim, planovi za poslovno ljeto su bili nestvarno dobri… Negdje u ta četiri dana zvao me tata iz Italije i rekao mi kako je kod njih situacija napeta i da ne zna kako će to dalje ići, ali ne miriši na dobro. O, kako je imao pravo.
Ubrzo je sve eskaliralo u Italiji i polako se prelilo kod nas. Ne samo da nisam više mogao raditi taj ekstra posao, nego smo Ena i ja završili na radu od kuće. Moram priznati da mi taj rad od kuće i nije tako teško pao. U startu sam se stresirao, ali ubrzo smo krenuli u šetnje manjim mjestima, puno smo više išli u šumu, pa i skupili pokojeg krpelja. Malo smo bili odmorniji i sretni što možemo toliko vremena provoditi s dečkima iako 24 h s njima, ma koliko ih volimo, nikako nije odmor. U koronteni smo i proslavili njihove rođendane. Neov prvi i Noin drugi. Rođendani za pamćenje.
Nismo ni slutili da ćemo do kraja ove zaista čudne dvije i dvadesete u prosincu dočekati još jednog novog člana naše male obitelji. A još smo se zafrkavali kako je baš plodonosna ova godina i da će biti gužve u rodilištima krajem godine. E, pa eto, i mi se pridružujemo gužvi u rodilištu sredinom prosinca.
To će biti naše malo trojstvo, naš sklad i cjelovitost.
Nadam se da se ujesen neće pojaviti taj drugi val i da ću moći s Enom kao i prva dva puta dočekati našeg sina u njegovim prvim trenucima u ovom našem malom svemiru. Najveću nadu polažem u to da treći sinko bude spavalica, molim te svemire, molim te, hehe. Daj da bude kao djeca o kojoj slušaš u parku, koja spavaju od osam do osam! Mislim da ne tražim previše: neka bude zdrav, sretan i da za razliku od braće shvati čemu služi noć.
Hvala, pusa svima, ljubi vas tata (uskoro) trojice sinova!!!
Čestitam.
OdgovoriIzbriši