Zajebano je u životu, a posebno u vezama i poslu, biti kratkovidan. Treba se potruditi vidjeti širu sliku koliko god je to moguće. Nestvarno mi je da odrasli ljudi, profesionalci k tome, mogu ponekad biti tako kratkovidni i uskogrudni. Nisam ni sam pametan je li moj pogled na svijet prokletstvo ili blagoslov. Često se pitam - koju to lekciju nisam naučio da mi život donosi ciklički iste situacije i ljude. Svakim se danom sve više borim s vlastitim korijenima i sigurnim/poznatim zonama. Siguran posao, poznati grad, poznato okruženje... Nažalost ili nasreću, svako toliko izletim u neke "nesigurne" avanture, toliko iznad svog poznatog okruženja i tamo plivam toliko slobodno i sretno da me iskreno bude pomalo strah. Tamo žive neki drugi ljudi i neke druge situacije i neko poštovanje koje, tek u tom trenutku shvatim, u svom okruženju ne dobivam - ma koliko se trudio. Zajebano je to. Pri tome ne mislim na ovu jadnu dopaminsku ovisnu vezu koju im...
Tata iz Rijeke iskreno o roditeljstvu, trojici sinova i radostima očinstva!